Pravila društva za biti članom:
- platiti članarinu za tekuću godinu - godišnja članarina vrijedi od 01.01 do 31.12. tekuće godine
- neplaćanje članarine dvije godine zaredom znači ispisivanje osobe iz članstva društva
- ponovni upis vrlo je jednostavan: dođite i platite članarinu
Po mogućnosti:
- sudjelovati na izletima društva (bez obzira da li ste već bili na toj destinaciji sami ili s društvom - svaki izlet je drugačiji)
- pojaviti se barem jednom u dva mjeseca na nekom od sastanka društva
- sudjelovati u radu godišnje skupštine
Pravila društva za sudjelovanje na izletima jesu vrlo jednostavna:
- imati plaćenu članarinu za tekuću godinu
- nositi sa sobom planinarsku iskaznicu, osobne dokumente i nešto novčića
- imati uvijek pripremljen ruksak
- gojzerice spremne za pokret
- prijaviti se na izlet
- ubaciti sendviče i sok/vodu u ruksak
- ne zakasniti
- družiti se
- kućne ljubimce ostavljamo kući (izuzetak potražni psi)
Noćna mora uzornog planinara
Najjužniji izdanak Velebita i jedan od njegovih najatraktivnijih dijelova. Iznimno kršovit teren pun dubokih ponikava i strmih litica, s zahtjevnim markiranim stazama za koje je potrebna dobra kondicija i spretnost. S vidika vrha vidik je otvoren na sve strane i jedan je od najljepših vidikovaca na Velebitu i u Hrvatskoj uopće. Hrvatski planinarski savez primamljivo opisuje ovo odredište.
Na prvu: „Vrh ki treba osvojit!“. I ja moran poć tamo. Odluka je pala: „ Crnopac stižem!“
Prijava za izlet obavljena, rucak parićan, još samo jedna noć i krećemo.
Nemirna noć. Budin se nekolik puti uz misal: „Samo da ne zakasnin! Je već 5.00 il san zakasnila?! 04.00, 04.30… Ma ne moren više!“
04.45 dižen se na noge. Moran se stat i provjerit još jedanput ako je se parićano. Rucak, sendvići, kalcete, voda… Ma gren videt još jedanput va planinarski vodič ča mi se rabi. Se je tu. Uf, dobro je. Sad san stvarno parićana. Si podaci o vrhe san dobro memorirala. 1402 m mora bit pod mojmi nogami.
Napoleon Bonaparte rekal je „U mojem rječniku ne postoji riječ nemoguće.“ I ja ću se vodit s tun izrekun i neću odustat. Ako bude i teško zdurat ću.
Kurjera kreće na 05.30. Pokret s Milihova po škuren. Si još napol žmeć veselo se pozdravjaju. Dobre voje na fali. To je najbitneje. Va dobren društve i vreme brže pasa i se poteškoće se lako otklanjaju. Finalmente ekspedicija kreće. Sretno stigli kroz Gračac na odredište s kega vodi markirana staza. Van s kurjere, parićajmo opremu i homo na zrak. Sa važna ča san se tako dobro parićala, gren po svoju vrećicu Otpren vrećicu i zaronin nutra na sigurno i evo ih… Ma ča je to?! Mesto postoli ambalaža za reciklažu?! Tri upitnika??? Pa još tri??? Ma ča tri, trejsetitri ?????????????????????????????????
Mesto planinarske opreme, otpad za reciklažu je va mojeh rukah. Ča storit? Pa neću valda na planinarenje bez najvažneje planinarske opreme: planinarskeh gojzeric. Na nogah tenisice za na plažu, a va ušijah zvoni tekst s interneta o zahtjevnim stazama za ke je potrebna dobra kondicija i spretnost. Kako ću sad bez sega? Pot me obleva. Noćna mora! Pa neću valda planinarit va tankeh poplateh va keh je saki i najmanji kamečić kot najveća pokora. Ča ni boje da san doma ostala! Obrnjujen glavu levo pa desno, levo – desno… Je ki videl ča mi se dogaja? Levo – desno, levo – desno. Gotovo je. Gren reć da odustajen. Dižen glavu i pred noson me obasjava svetlo s mobitela i signalizira da je 5.00 ur. 5.00 ur?! 5.00 ur?! Nisan zakasnila!!! Još sam doma. Je to moguće??? Gledan na drugu uru ne verujuć da je komać 5.00. Ali opet isti signal. Stvarno je 5.00!
Skočin s teple posteje, na brzinu se obučen i prvo ča storin parićan gojzerice spred vrati. Pa ih premestin na kvaku. Tako. Sad san se osigurala. Bez njih nikako. Dosta mi je bilo noćne more za jedan dan. Još jedan pogled na parićane stvari. Napoleon Bonaparte mi je opet na pameti „U mojem rječniku ne postoji riječ nemoguće.“ Sad stvarno moran prit do vrha. To je najlepši del sakega planinarenja, moment ki leči dušu i telo. Psihoterapija va današnje vreme stresa i brzine. Fermaj se i ti s manun na moment i osjeti čar povjetarca na lice, krajolik ki svojun magijun osvaja i mami i govori da ti je tu mesto. Va prirode, na frišken zrake, s judi ki znaju uživat va druženju i životu. Drugi put i tebe čekan da nan se pridružiš. Veruj, neće ti bit dosadno. Dan će ti bit u potpunosti iskorišten, pun dojmi, veselja, štorij od judi seh generacij. Pobeć ćeš od svakodneveh problemi, a morda ti se posreći pa osvojiš i ku nagradu na tombule. S PD VIŠKOVO si sakako na dobitke. Nikad se ne zna. Samo moran te upozorit da ne pozabiš gojzerice aš noćna mora postaje stvarnost, a pravi planinar vavek mora bit na opreze i bit parićan na iznenađenja ka su skrivena zad sledećega prevoja.
„U mojem rječniku ne postoji riječ nemoguće“ još vavak odzvanja. I ti moreš se nemoguće pretvorit va moguće samo uz malo dobre voje i vere va se.
Vidimo se na vrhe!
VESELA ČETVORKA